Proteini

Proteini – od aminokiselina do psihofizičke kondicije

  Kvalitetna i uravnotežena ishrana se ne može zamisliti bez proteina. Možda su vam proteini poznati i pod nazivom belančevine koje svakodnevno konzumirate kroz osnovne namirnice ili u vidu suplemenata koji se preporučuju kao dodatak ishrani. Podsetimo se zato koja je njihova uloga i na koji način ih organizam sintetiše. Prvo i osnovno je da su proteini sačinjeni od gradivnih jedinjenja – aminokiselina. Unosom hrane koja sadrži proteine, dešavaju se biohemijski procesi u organizmu uz pomoć kojih se proteini razlažu na aminokiseline. Na ovaj način organizam je snabdeven potrebnim materijama zaduženim za obavljanje mnogobrojnih telesnih funkcija.    Zapravo, dve osnovne kategorije aminokiselina određuju u kojoj meri ćemo poboljšati način ishrane i održavati vitalnim sve telesne funkcije. Za optimalno zdravlje i normalan rad organizma svakom od nas je potreban određen broj aminokiselina. Ovde je važno napomenuti da iako naše telo proizvodi deset neesencijalnih aminokiselina, u organizam se mora uneti i devet esencijalnih aminokiselina. I dok prve sintetiše svaki zdrav organizam, esencijalne aminokiseline unosimo putem hrane.   

Esencijalne aminokiseline i njihove različite metaboličke uloge 

  U modernim uslovima života kada smo izloženi stresu i fizičkom naporu, potrebno je da organizam snabdemo sa gradivnim materijama koje su neophodne za zdravo funkcionisanje tela i uma. Iz tog razloga je bitno da se u ishrani nalaze i esencijalne aminokiseline.   

Lizin

Ova aminokiselina je posebno značajna za apsorpciju kalcijuma u kostima. Bilo da je reč o deci kod kojih je važan razvoj skeleta ili je reč o starijim osobama koje pate od osteoporoze, važno je povećati unos lizina. Ova aminokiselina je značajna za:

• Jačanje kostiju i apsorpciju kalijuma u kostima
• Stvaranje kolagena neophodnih za obnavljanje tkiva
• Stvaranje antitela, hormona i enzima
• Regulaciju metabolizma masti 
• Optimalan nivo holesterola u krvi 

Lizin nalazimo u pasulju, leblebijama, soji, sočivu, peršunu, avokadu, algi spirulini itd.     

Treonin

  Uz pomoć ove aminokiseline utiču na zglobove i vezivna tkiva, zdravlje kostiju, kože, noktiju. Osim toga neophodna je za rad srca i jetre kao i za imunološki sistem. Njene najveće prednosti su: 

• Kontrolisanje sakupljanja masti u jetri

• Stvaranje kolagena i mišićnog tkiva 

Ova aminokiselina se najviše nalazi u bundevi, suncokretu, spirulini, lisnatom povrću, pšenici, smokvama, susamu itd.

Valin

  Esencijalna aminokiselina koja se posebno preporučuje osobama koje imaju neki vid bolesti zavisnosti usled čega im je oštećena jetra. Valin tako utiče i na:

• Sprečavanje gubitka mišićne mase kod starijih lica
• Regeneraciju jetre 
• Obnavljanje i izdržljivost tkiva i mišića

  Nalazi se u susamu, ribizlama, borovnicama, kajsijama, pasulju, nektarinama, spanaću itd.  

Leucin

  Ova aminokiselina nastaje metaboličkim procesima u samim mišićima i po tome se izdvaja u odnosu na drudge esencijalne kiseline koje nastaju u jetri.  Leucin:

• Podstiče povećanje mišićne mase
• Smanjuje oštećenje mišića tokom treninga 
• Utiče na regulaciju nivoa šećera u krvi 

  Može se naći u susamu, maslinama, borovnicama, suvom grožđu, pirinču, bananama itd.  

Fenilalanin

  Posebno bitan kada je reč o neurološkim funkcijama, fenilalanin stimuliše funkcije mozga. Njegov nedostatak dovodi do lošeg pamćenja i depresije.  Osim toga ova esencijalna aminokiselina je važna za:             

• Normalan rad štitne žlezde 
• Rad moždanih hemijskih procesa
• Ublažavanje hroničnih bolova kod reumatskog artritisa i osteoartritisa
• Poboljšanje apetita 

  U hrani se nalazi u kikirikiju, smokvama, grožđu, bademima, bobićastom voću, lisnatom povrću, integralnom pirnču i drugim namirnicama.    

Triptofan

  Reč je o aminokiselini značajnoj za zdravlje nervnog sistema i normalan san. Triptofan je zaslužan za:  

• Lučenje serotonina (tzv. hormona sreće) i Melatonina (koji se luči tokom noći). Oba hormona su važna kao neurotransmiteri odnosno prenosnici su informacija između nervnih ćelija. Njihovom zaslugom se poboljšava raspoloženje, normalizuje san i organizam je otporniji na stres.  

• Povećan nivo serotonina čime se smanjuje i gojaznost.

  Namirnice bogate ovom aminokiselinom su šargarepa, banane, jabuke, slatki krompir, smokve, peršun, pečurke, pasulj, celer itd.  

Metionin

  Posebna karakteristika ove aminokiseline jeste njen hemijski sastav koji čini i sumpor, te je neizostavan za nastanak hrskavice. Manjak metionina može za posledicu imati sporo zarastanje rana ili nastanak artritisa. Njegove ostale prednosti su:

• Pomaže nastanak kreatina koji je važan u stvaranju energije i mišićne mase
• Podiže nivo glutationa koji se troši tokom napornih fizičkih aktivnosti
• Kontroliše aminokiselinu homocistein koja dovodi do oštećenja krvnih sudova 

  Metionin se nalazi u kakau, suncokretu, semenu konoplje, ovasu, mahunarkama, pšenici, crnom luku itd.  

Izoleucin

  Ova aminokiselina utiče na sintezu energije u telu i učestvuje u produkciji hemoglobina kao i razvoju mišića kod dece.    Nalazi se u kiviju, jabukama, bademima, pasulju, kinoi, kupus, semenu konoplje, brusnici, susamu, suncokretu itd.  

Histidin

  Učestvuje u transportu neurotransmitera u mozgu i održava zdravlje mišićnih ćelija. Podstiče detoksikaciju tela, odgovoran je za produkciju crvenih i belih krvnih zrnaca, neophodnih za opšte zdravlje i jak imunitet. Nedostatak histidina uzrokuje artritis.    Namirnice u kojima se nalazi su dinja, kupus, kukuruz, integralni pirinač, raž, heljda, pšenica, mahunarke, alge itd.    Kao što možete videti proteini su zaduženi za sve biohemijske reakcije na međućelijskom nivou čime regulišu aktivnost ćelija i dovode organizam u stanje balansa.   

Namirnice životinjskog i biljnog porekla kao izvor proteina

    Namirnice životinjskog porekla su meso, jaja, riba, mleko i mlečni proizvodi, a namirnice pune biljnih proteina: semenke, žitarice, mahunarke, koštunjavo voće, bobičasti plodovi, povrće, voće i druge. Važno je da ishrana u slučaju obe vrste namirnica bude izbalansirana kako bi se uskladio unos minerala, vlakana, vitamina i drugih materija.    Od svih važnih funkcija koje vrše aminokiseline, navešćemo one najvažnije. Ova jedinjenja su zaslužna za metaboličke procese u ogranizmu kao što su: 

• Izgradnja mišića
• Funkcionisanje nervnog sistema 
• Jačanje imuniteta
• Oslobađanje hormona 
• Razmena energije 
• Popravljanje raspoloženja 

  Kao što smo već rekli, sačinjeni od aminokiselina, proteini su sastavni deo mišićnih tkiva. Njihova najznačajnija uloga je gradivna jer pogoduju izgradnji i obnovi mišića, doprinose njihovom rastu i razvoju. Iz tog razloga se preporučuju kroz ishranu i suplemente kako sportistima tako i rekreativcima. Bilo da ste rekreativac ili profesionalni sportista, neophodno je da konzumirate proteine u vidu prirodnih namirnica ili dodataka ishrani poput sportskih suplemenata biljnog porekla ili iz mlečne surutke. Proteini surutke dobijaju se pretvaranjem mleka u sir i sadrže sve esencijalne aminokiseline.