Vitamini

Specifičnosti vitamina

Svima je poznato da se zdrava ishrana ne može zamisliti bez unosa vitamina u organizam. Govoreći o vitaminima želimo da istaknemo osnovne aspekte njihovog delovanja po organizam.

• Mikronutrijenti. Kao prvo ova organska supstanca je nutrijent koji se unosi u organizam u malim količinama. Vitamini – mikronutrijenti, su suprotni makronutrijenatima kao što su proteini i ugljeni hidrati, koji se unose u organizam u većim količinama.
• Sinteza vitamina. Važno je napomenuti da organizam nije sposoban da sintetiše vitamine, osim uz prisustvo određenih supstanci koje se unose u organizam. Takođe mogu se sintetisati i uz prisustvo određenih bakterijskih vrsta koje se nalaze u gastrointestinalnom traktu.
• Deficit vitamina. Nedostatak vitamina izaziva određene simptome, a možu izazvati i ozbiljna oboljenja. Vitamini su zaduženi za regulaciju metaboličkih procesa u organizmu pa deficit nekog vitamina može narušiti normalno funkcionisanje organizma. Posebno kada je reč o sportistima koji putem hrane ne mogu zadovoljiti dovoljan unos vitamina i minerala, preporučuje se njihov unos u vidu suplemenata. Zabeleženo je da ako je unos vitamina B1, B2 i B6 kao i vitamina C manji od jedne trećine preporučenog dnevnog unosa, zalihe energije se brzo troše, taloži se mlečna kiselina i vrlo brzo dolazi do umora.
• Podela vitamina. Vitamini se dele prema rastvorljivosti u vodi na hidrosolubilne (vitamin C i grupa B vitamina) i na liposolubilne vitamine (vitamini A, D, E i K).

Kada je reč o intenzivnim trenzima potrebno je naglasiti da u organizmu nastaju oksidacioni procesi koji za posledicu imaju oslobađanje slobodnih radikala. Ovo dovodi do toga da organizam putem enzimskih sistema reaguje na povišen nivo slobodnih radikala, a posebnu antioksidativnu ulogu imaju Vitamin C, vitamin E i beta karoten. Kada se nađu u suplementima, ovakva kombinacija vitamina štiti organizam od oksidativnih procesa.

Tokom intenzivnih treninga troši se velika količina energije koja se stvara u u krajnjoj fazi oksidacije hranljivih materija. Upravo ovde svoju ulogu imaju vitamini B grupe. Osim toga, ovi vitamini:

• Učestvuju u stvaranju hemoglobina (neophodnog za prenošenje kiseonika iz krvi u mišiće).
• Stvaraju mnoštvo antitela radi boljeg imunološkog stanja organizma prilikom napornih treninga.

Kada je reč o mineralima u kombinaciji sa vitaminima, preporučuje se kalcijum sa vitaminom D. Prilikom treninga i mišićnih kontrakcija troši se  kalcijum iz mišića dok su fosfati važni za nastanak energetskih jedinjenja ATP i kreatin fosfata.

Vitamini u hrani se nalaze u različitim količinama i odnosima 

Važno je da se utvrdi ergogeni potencijal svakog vitamina pojedinačno, kao i kombinacije vitamina, minerala i antioksidanasa.

Dejstvo vitamina u organizmu je uslovljeno određenim mineralima. Deluju međusobno pa tako bez minerala vitamini ne iskazuju svoje delovanje.Šest osnovnih minerala potrebnih našem telu su:

1. Kalcijum,
2. Jod,
3. Gvožđe,
4. Magnezijum,
5. Fosfor,
6. Cink.

Takođe, važni minerali su i: kalijum, selen, niacin dr.

Vitamini su sadržani u različitim namirnicama, biljnog i životinjskog porekla a takođe varira i njihova količina. Potrebe organizma za vitaminima su tako različite, a radi što većeg vitaminskog balansa potrebno je jesti što raznovrsniju hranu.

Namirnice u kojima se nalaze određeni vitamini:

• Prvi od svih vitamina, vitamin A se nalazi u mlečnim proizvodima, mleku, žumancu, jetri dok se najviše jedinica nalazi u ribljem ulju i ribi.

• Vitamina D se u ishrani nalazi prvenstveno u mleku i maslacu. U većim količinama ga ima u ribama i ribljem ulju, jajima, kvascu i gljivama.

• Izvor vitamina E su pšenične klice, kikiriki, semenke, meso, jaja i riba.

• Vitamin K je deo lisnatog povrća kao što su salata, kupus, spanać i slično.

• Tiaminom ili vitaminom B1 obiluje kvasac, mekinje, crni hleb integralne žitarice i drugo.

• Riboflavin ili vitamin B2 se može naći u mleku, žumancetu, žitaricama, kvascu itd.

• Niacin ili vitamin B3 sadrži meso i žitarice.

• Pantenonska kiselina ili vitamin B5 se takođe nalazi u jajima, iznutricama, pivskom kvascu.

• Vitamin B6 se nalazi u veoma malim količinama u povrću i mlečnim proizvodima, dok ga najviše ima u grašku, bananama, kvascu, mesu, iznutricama, pšeničnom brašnu, mekinjama, soji.

• Kobalamin ili vitamin B12  ne može se naći u biljkama, a može se naći u mleku i jajima, kao i u jetri i mesu.

• Antioksidans Vitamin C. Ovaj vitamin zajedno uz vitamin A i vitamin E štiti ćelije od štetnog delovanja slobodnih radikala. Njegova uloga je i u
• • Formiranju vezivnog tkiva, kostiju, hrskavica, kolagena
  • U otpornosti zidova krvnih sudova
  • Apsorpciji i metabolizmu gvožđa u metaboličkim procesima.

Organizam ne može sam da sintetizuje ovaj vitamin, pa se unosi u organizam putem hrane, svežeg voća (najviše u šipku i južnom voću) i povrća (spanać, zelena salata, peršun, sveža paprika, kiseo kupus, krompir..). Potrebno je da istaknemo da suplementi, kao i lekovi, imaju vreme uzimanja, preporučenu količinu ili dozu kao i način uzimanja. Upravo zato je potrebno da stručno lice preporuči koje suplemente možete da uzimate. Posavetujte se sa stručnjakom, lekarom ili pročitajte deklaraciju. Nikada ne uzimajte suplemente na svoju ruku, jer je potrebno znati i kada napraviti pauzu prilikom upotrebe preparata za jačanje imuniteta.