Imuni sistem svakodnevno štiti ljudski organizam od nebrojenih patogena od kojih možemo da se razbolimo, i to čini sasvim neprimentno. Prema tome, uloga ovog nevidljivog saveznika je presudna za dobro zdravlje. Ako tokom odrastanja ne razvijemo funkcionalni imuni sistem, postoji rizik da nećemo imati čime da se zaštitimo od patogena koji izazivaju bolesti, a takođe organizam neće moći da ukloni sopstvene loše ćelije. Jednako je važno razumeti način na koji radi imuni sistem jer se na taj način razvijaju nove vakcine, jer poznato je da imunološki odgovor ne može u nekim slučajevima da se odbrani protiv autoimunih bolesti, alergija ili tumora.

Izvor: freepik.com

Kako definišemo imuni sistem? 

Organizam čine ćelije odnosno velika raznolikost ćelija od kojih svaka ima svoju ulogu. Imuni sistem je sastavljen od specijalizovanih ćelija koje zovemo imune ćelije. Crvena boja krvi potiče od velikog broja crvenih krvnih zrnaca “eritrocita”, a sastavni deo krvi su i bela krvna zrnca “leukociti”, koja su deo imunog sistema. Upravo ove ćelije utiču na otpornost i sposobnost organizma da se odbrani od gljivičnih, virusnih i bakterijskih infekcija, te raznih bolesti. Zato za imuni sistem možemo reći da je telesni odbrambeni sistem neophodan za normalno funkcionisanje organizma.

Može se postaviti pitanje da li imunitet dobijamo rođenjem ili ga gradimo tokom života?

Svaki čovek ima urođeni, kao i stečeni imunitet organizma koji zajedno grade jedinstven sistem za odbranu organizma od štetnih patogena.

Pre nego što se osvrnemo na bitne elemente imunog sistema podsetićemo vas da se jačanje imuniteta često može pospešiti upotrebom suplementacije koja je u skoro svim oblicima i vrstama dostupna na Spartan shop-u. Ovde možete pronaći i kategoriju u okviru koje možete izabrati neki od najvažnijih vitaminskih ali i mineralnih suplemenata, važnih za optimalno zdravlje i jak imunološki odgovor organizma na štetne uticaje hemijske ili biološke prirode.

Komponente imunog sistema 

Urođena imunost

Rađamo se sa urođenim imunitetom i on postoji u organizmu i pre nego što se pojave uzročnici infekcija i bolesti. Ovaj imunitet nas brani tokom celog života, a čine ga bela krvna zrnca, koža, sluzokoža i slično. Ove prirodne barijere u svakom momentu reaguju na štetne uticaje po telo, ali u određenom smislu nisu specijalizovane ni za jednu vrstu patogenih organizama.

Pasivni urođeni imunitet dobijamo na osnovu antitela stvorenih u organizmu majke, koji se putem krvi prenose rođenjem. Bebin imunološki sistem je po rođenju još uvek nezreo te je ovde presudno da zaštitu dobija putem majčine krvi.

Aktivni urođeni imunitet nastaje prodiranjem mikroorganizama u organizam tokom određene infekcije, aktivirajući ćelije imuniteta koje ih aktivno eliminišu.

Stečena imunost

Za razliku od urođenog imuniteta, stečeni imuni sistem primenjuje svoj imuni odgovor na određene mikroorganizme, koje je u stanju da “prepozna” i da reaguje na infekciju prilikom svakog susreta sa njom. Ovaj imunitet specifično reaguje na svaki antigen.

Za stečeni imunitet su važna bela krvna zrnca.

Bela krvna zrnca čine:

B limfociti – proizvode antitela koja se vezuju za antigene (bakterije), šaljući signal fargocitima da unište oštećene ćelije iz organizma.

T limfociti – ne proizvode antitela, već direktno napadaju antigene i sami ih uništavaju i eliminišu.

I B limfociti i T limfociti imaju antigenske receptore koji prepoznaju različite štetne materije, dok je njihov oblik i uloga drugačija.

Šta su to antigeni i antitela? 

Antigeni su aktivatori našeg imunog sistema, koji izazivaju odbrambene reakcije organizma. Antigene čine gljivice, bakterije, virusi odnosno sve što naš organizam prepoznaje kao infekciju. Svojstva antigena su složen hemijski sastav i molekulska struktura, na osnovu koje se određuje reakcija antigena sa imunološkim odgovorom. Imuni odgovor nastaje kada u organizam dospe neki antigen koji prouzrokuje složene ćelijske reakcije. 

Kao posledica tog imunog odgovora nastaju specifična antitela, koja se vezuju za specifičan antigen. Na ovaj način antitela neutrališu infekciju i sprečavaju nastanak bolesti. Antitela se nazivaju još imunoglobulini, a proizvode ih B limfociti. 

Navike koje mogu oslabiti imuni sistem

Imuni sistem mogu da oslabe različite navike koje često bivaju glavni uzročnici narušenog zdravlja, a tim i imunog sistema. Neki od najčešćih uzroka koji slabe  otpornost organizma prema određenim bolestima, virusnog ili bakterijskog porekla su:

Nedovoljno sna

Usled manje sna, organizam ne može da proizvede dovoljno antitela za borbu protiv infekcija. Organizam oslobađa proteine citokine, samo tokom spavanja koji su važni u imunološkom odgovoru na patogene agense.

Stresna stanja

Ukoliko je organizam izložen konstantnom stresu to će svakako uticati na slab imunološki odgovor organizma protiv različitih mikroorganizama. 

Izvor: freepik.com

Sveže povrćne i voćne namirnice

Ove namirnice utiču na proizvodnju belih krvnih zrnaca potrebnih protiv infekcija. Voće i povrće i orašasti plodovi sadrže cink, beta-karoten, vitamin A, C i E i slično što se takođe može nadoknaditi upotrebom suplemenata.

Masna hrana

Ukoliko se u ishrani koristi previše masti i ulja može doći do poremećaja crevne ravnoteže i bakterija u njima, koje mogu oslabiti imuni sistem. Zato je uvek poželjno da se ishrana obogati ribom, piletinom ili govedinom.

Nedostatak vitamina D

Glavni sunčev vitamin – vitamin D pomaže u jačanju imuniteta. Tokom sunčanih dana kratkotrajno izlaganje sunčevim zracima obezbeđuju organizmu neophodne količine vitamina D, dok se tokom zimskih perioda ovaj vitamin, ali i vitamini uopšte, mogu nadoknaditi u vidu suplemenata za očuvanje imunog sistema.

Boravak u prirodi

Kao što smo pomenuli sunčeva svetlost aktivira T-ćelije, zadužene za borbu protiv infekcije. Uz povoljni uticaj sunčevih zraka na proizvodnju vitamina D, boravak napolju, u šumi pogotovo, izlaže nas fitoncidima koje udišemo, čime jačamo imunološku funkciju organizma.

Izvor: freepik.com

Nedovoljno fizičke aktivnosti

Ne zaboravite da redovna fizička aktivnost utiče na bolju cirkulaciju, zahvaljujući čemu materije koje se bore protiv štetnih mikroorganizama brže daju imunološki odgovor. 

Pomenimo još i nikotin iz cigareta, smog, alkohol, razna depresivna stanja koja mogu narušiti imunitet. 

Jačanje imunog sistema 

Možemo reći da je najbolja strategija za održavanje ali i jačanje imuniteta – zdrav način života. Svakodnevne navike, aktivnosti kao i hrana koja preovladava u ishrani utiču na imuni odgovor tela prilikom infekcija ili različitih bolesti. Možemo reći da nije svaki organizam izdržljiv u istoj meri da se odbrani od štetnih materija kao što su virusi, bakterije i drugi patogeni. 

Zdrav način života i imunitet

Postoje navike koje se mogu popraviti i učiniti nas telesno otpornijim na sve spoljne uticaje, a jedna od najvažnijih je uravnotežena ishrana. Zeleno povrće i riba, što više tečnosti i vežbanja odnosno čak i obične šetnje nakon čega sledi period odmora i kvalitetnog sna kada se telo regeneriše. Sve to utiče i na zdrav imuni sistem. Naravno postoji i vakcinacija kao spoljni faktor za jačanje imuniteta, koja štiti od sprečavanja nastanka bolesti, ali i od sekundarnih infekcija koje mogu biti posledica glavne bolesti ali pre vakcinacije uvek je potrebno dovesti život u balans, a samim tim i zdravlje.

Prirodna sredstva za jačanje imuniteta

Izvor: freepik.com

Na tržištu postoje različiti proizvodi koji su obogaćeni određenim mineralima ili vitaminima, a čija se upotreba preporučuje usled nedostatka u organizmu. Deficit se prepoznaje po određenoj simptomatici koja se često fizički manifestuje, a može je potvrditi i analiza krvi. Zato je važno da se radi na unapređenju zdravlja i da se za sprečavanje infekcija koriste suplementi i prirodni preparati.

Među vitaminima najneophodniji su:

• Vitamin C

Kada je reč o virusnim i bakterijskim infekcijama najpoznatiji vitamin odbrane je vitamin C. Njegovo redovno uzimanje skraćuje trajanje prehlade, dok veće doze vitamina C tokom bolesti mogu takođe delovati protivupalno.

• Vitamin D

Sunčev vitamin je jedan je od najvažnijih vitamina za jači imunološki sistem. Ovaj vitamin pomaže smanjenju rizika od infekcija i često se preporučuje njegov svakodnevni dodatak ishrani u obliku vitamina D3.

• Vitamin A

Za kratkotrajnu upotrebu, posebno za one sa umerenim nedostatkom vitamina A, suplementacija može biti od velike pomoći u podršci telesnoj sposobnosti da se bori protiv infekcija, posebno u pogledu respiratornih infekcija.

Među mineralima često postoji potreba za:

• Cinkom

Suplementacija cinkom je neophodna kod jačanja imuniteta i smanjene učestalosti infekcija. Kod prehlade posebno ima učinak ako se uzima u roku od 24 sata od početka infekcije te smanjuje vreme trajanja prehlade.

• Selenom

Selen je takođe antioksidans koji pomaže u odbrani protiv bakterija i zaštiti od određenih virusa gripa.

Prirodni proizvodi:

• Kopriva

Kopriva je bogata vitaminom C, A, B2, B5 i K. Sadrži minerale – gvožđe, magnezijum, bakar, cink, fosfor, silicijum, mangan, kalcijum, kalijum i drugo.

• Med

Med takođe ima više od 30 minerala i prirodni šećer zahvaljujući kom ima nizak glikemijski indeks i pomaže u povećanju osetljivosti na insulin. Takođe ima dejstvo i na poboljšanje metabolizma lipida, a ima i jaka probiotska svojstva.

• Beli luk

Biljna supstanca alicin se nalazi u velikim količinama u belom luku. Ima jako antibakterijsko dejstvo kao i antivirusno svojstvo koje može delovati blokiranjem ulaska virusa u ćelije i jačanjem imunološkog odgovora. Beli luk je takođe i jedan od najjačih antioksidanata.

• Probiotici

Imunološka odbrana u određenoj meri zavisi od dobrih bakterija u crevima, u kojima se nalazi više od 70% svih imunih ćelija našeg organizma koje sarađuju sa crevnim bakterijama štiteći nas od patogena. Ako se crevna flora iz određenog razloga poremeti dolazi do disbalansa i smanjenja odbrambene snage imunog sistema, a telo se teže bori sa infekcijama. Upotreba probiotika vraća crevnu floru u optimalno stanje, te jača i odbrambeni mehanizam organizma. Probiotici se posebno uzimaju kada pijemo antibiotike koji uništavaju u crevima dobre bakterije, čime se slabi crevna flora.