Suplementi bogati omega 3 masnim kiselinama se uspešno bore protiv lošeg LDL holesterola.

 

Holesterol je jedan od glavnih uzročnika nastanka kardiovaskularnih oboljenja, a u njegovoj prevenciji aktivnu ulogu imaju životne navike, pažljiva ishrana ali i kvalitetni suplementi. Kada je reč o suplementima, posebno izdvajamo one obogaćene omega 3 masnim kiselinama. Omega 3 masne kiseline su poznate po svojim blagotvornim delovanjem na čitam organizam, a telo ih ne sintetiše samo pa se unose putem ishrane ili putem suplemenata. Suplementi obogaćeni omega 3 masnim kiselinama čuvaju srčane funkcije čime čuvaju celokupno kardiovaskularno zdravlje. Uz to, uz pomoć omega 3 masnih kiselina možete da smanjite rizik za nastanak moždanog i srčanog udara, snizite tahikardiju i povišen krvni pritisak, kao i rizik od pojave krvnog ugruška. Ali krenimo od početka kako bismo bolje razumeli šta je zapravo holesterol, koje pojavne oblike ima i koje su njihove dozvoljene vrednosti? 

 

 

Šta je LDL holesterol?

Kod priče o holesterolu važno je razumeti njegovu ulogu po pitanju očuvanja zdravlja. Holesterol je vrsta lipida koja je po svom sastavu slična masti. Pre svega je važan za nastanak ćelijskih membrana, kao i za formiranje vitamina D i određenih hormona, a uz pomoć njega se vari i masna hrana. Pošto je nerastvorljiv u vodi, ne može ni da se prenosi putem krvi već samo uz lipoproteine koje proizvodi jetra. Lipoproteine čine masti i proteini, a zahvaljujući njima holesterol i trigliceridi, koji su takođe vrsta lipida, prenose se kroz krvotok.

Holesterolom obiluju namirnice životinjskog porekla poput mesa, jaja, mlečnih proizvoda.

Prilikom analize laboratorijskih rezultata lekar će voditi računa da li su određeni parametri u granicama normale, što se odnosi i na nivo LDL i HDL holesterola. Ukoliko je ukupan holesterol, tačnije zbir LDL i HDL holesterola, ispod 200 mg/dl, to ne mora nužno da znači da ne postoji rizik od srčanih oboljenja. Zato je važno da postoji takav odnos LDL holesterola i HDL holesterola da je nivo lošeg LDL holesterola što manji, a nivo dobrog HDL holesterola što veći.

 

Rizik od povišenih vrednosti holesterola označava visok nivo lošeg LDL holesterola i nizak nivo dobrog HDL holesterola.

 

Između ostalog testiranje obuhvata i utvrđivanje nivoa triglicerida koji su takođe određena vrsta masti u krvi. Pođimo od toga da čestice LDL holesterola ne nose samo holesterol već i trigliceride, vitamine rastvorljive u mastima i antioksidanse. 

Zašto pominjemo trigliceride pročitaćete u daljem tekstu.

 

Šta sve utiče na povišen nivo LDL holesterola

 

1. Osobe sa povišenim vrednostima triglicerida imaju povišen LDL.

 

Visok nivo triglicerida ukazuje na višak telesne masti ili povećan rizik od dijabetesa tipa 2.

 

Trigliceridi obezbeđuju energiju za ćelijski rad, a zaduženi su i za skladištenje viška kalorija koji se unese ishranom. Gojazne osobe, pre svega, imaju povišen nivo triglicerida u krvi te imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Svaka čestica lošeg holesterola može da nosi određen broj molekula triglicerida, a ako se taj broj molekula triglicerida poveća, smanjiće se broj molekula holesterola koje mogu da nose. Ovo je razlog usled kog jetra pravi sve više čestica lošeg holesterola kako bi mogla da se transportuje celokupna količina holesterola što uzrokuje povišene vrednosti LDL holesterola. 

Organizam inače i sam proizvodi trigliceride od viška ugljenih-hidrata iz hrane. Kada je reč o unosu putem ishrane, do pojave triglicerida dovodi veliki unos rafinisanih žitarica, konzumiranje hrane i pića sa dosta šećera, a pušenje i alkohol takođe mogu uticati na visok nivo triglicerida. 

 

Source: Freepik.com

 

2. Uzrok povišenog LDL holesterola može biti i oslabljena funkcija štitaste žlezde.

 

Hormoni štitaste žlezde imaju deluju na regulaciji lipida tako što utiču na njihovu proizvodnju pa tako stimulišu enzim iz jetre koji učestvuje u proizvodnji holesterola. Hormoni štitaste žlezde utiču i na povećanje uticaja LDL receptora na površini ćelija, u jetri i ostalim tkivima. Kada osoba ima hipotiroidizam, znači da ima smanjen broj receptora za LDL holesterol što utiče na povišen nivo LDL holesterola.

 

Do povišenog nivoa holesterola i triglicerida dovode fizička neaktivnost, gojaznost i loša ishrana.

 

Povišen holesterol

Koncentracija holesterola u krvi je povezana sa metabolizmom masti u organizmu. Takođe, njegove vrednosti zavise i od:

•  načina ishrane
•  naslednih faktora
•  rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem
•  funkcije jetre i bubrega. 

 

Genetski sastav može značajno da utiče na to da se LDL holesterol teško uklanja iz krvi ili da se razgrađuje u jetri. Često visok holesterol ne ispoljava nikakve simptome, a na njegovo pristustvo se posumnja kada dođe do srčanog ili moždanog udara. 

Povišene vrednosti holesterola mogu uzrokovati:

• Hronična oboljenja bubrega
• Dijabetes
• Hipotireoza

 

Razlika između LDL i HDL holesterola ili otkud naziv “loš” i “dobar” holesterol?

Lipoprotein ima dva oblika:

1.  lipoprotein male gustine (LDL) “loš holesterol”

Normalne vrednosti LDL holesterola su 1,55-4,53 mmol/L

Njegove povišene vrednosti se dovode u vezu sa nepravilnom ishranom i stresom, što povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti i ateroskleroze.

 

2. lipoprotein velike gustine (HDL) “dobar holesterol”

Normalne vrednosti HDL holesterola su 1.03-1.55 mmol/L

Njegove povećane vrednosti ukazuju na zaštićenost od kardiovaskularnih bolesti.

 

Holesterol se ne smatra lošim već se lošim smatra način njegovog prenošenja kroz krv i njegova količina u krvi.

 

Source: Freepik.com

 

U zavisnosti od nivoa LDL holesterola, holesterola koji transportuje lipoprotein male gustine, zavisiće pojava visokog holesterola koji je uzrok pojave srčanih oboljenja. Dakle evidentna je razlika između LDL i HDL holesterola. U slučaju da u krvotoku ima previše LDL holesterola, on se vremenom nakuplja na unutrašnjim stranama krvnih sudova, a razultat toga je tzv. „ateroskleroza“. Dugogodišnjim nakupljanjem plaka, krvni sudovi se sužavaju i bivaju manje elastični. Arterije se sužavaju te začepljuju pa krv teško protiče kroz njih. Na taj način krv teže snabdeva srce i drugih organe kiseonikom te može doći do srčanog ili moždanog udara, ili drugih bolesti srca. Upravo zato je LDL holesterol poznat pod imenom ” loš holesterol”. U odnosu na navedeno svojstvo LDL holesterola HDL holesterol, vraća holesterol u jetru kako bi se eliminisao iz organizma odnosno uklanja višak holesterola sa unutrašnjih zidova krvnih sudova u cilju filtracije u jetri. Ovo je razlog zašto se HDL holesterol zove “dobrim holesterolom”.

 

Kod zdravih osoba, oko 70% holesterola u krvi se prenosi putem LDL.

 

Koji nivo LDL holesterola je poželjan?

Kada je reč o nivou LDL holesterola naveli smo da mnogi faktori utiču na njegov opseg, koji se kreće kao:

• normalna vrednost < 2,6 mmol/L
• granična vrednost 2,6 – 3,34 mmol/L
• vrednost visokog rizika 3,35 – 4,89 mmol/L
• vrednost izuzetno visokog rizika ≥ 4,9 mmol/L

 

Kada govorimo o vrednostima HDL holesterola, njegov opseg se kreće u sledećem rasponu:

•  normalne vrednosti iznose ≥ 1,55 mmol/L.

Žene tokom života imaju prosečno više vrednosti HDL holesterola od muškaraca.

• nizak HDL holesterol < 1,0 mmol/L

Označava smanjenu koncentraciju HDL holesterola u krvi, a u kombinaciji sa povišenim trigliceridima, vode kardiovaskularnom riziku. 

• visok HDL holesterol vrednosti više od 1,55 mmol/L (> 1,55 mmol/L).

Već smo naveli da visok HDL holesterol predstavlja zaštitu od kardiovaskularnih bolesti, budući da je uloga HDL holesterola da prenosi holesterol iz krvi do jetre, gde se višak holesterola izlučuje putem žuči. 

 

Kako može da se smanji LDL holesterol? 

Kako smanjiti loš LDL holesterol?

Treba još jednom naglasiti da holesterol sam po sebi ne predstavlja opasnost po čovekov organizam jer učestvuje u izgradnji ćelijskih membrana i određenih hormona. Iz tog razloga, važno je da se povede računa o količini hrane koja se unosi u organizam. Dakle, umerena ishrana sa namirnicama koje sadrže masnoće je presudna za vitalnost i zdravlje, odnosno za bolju prohodnost krvnih sudova. Nivo LDL holesterola se može smanjiti ako se promene određene navike u ishrani jer postoje namirnice koje vode ka smanjenom nivou holesterola. Reč je pre svega o hrani koja sadrži rastvorljiva vlakna, koja povezuju holesterol i izvlače ih iz organizma pre nego što uđu u protok krvi. Takođe, određene nanirnice sa biljnim sterolama i stanolama imaju masti koje snižavaju LDL holesterol i sprečavaju apsorbciju holesterola.

 

Source: Freepik.com

 

Pravilna ishrana

Ukoliko ste uradili test lipida, a koji pri tom ukaže na visok ili granično visok nivo LDL holesterola, važno je da ozbiljno shvatite da su neophodne promene u načinu života koji vodite. Kao prvo možete početi od ishrane, a koje namirnice pozitivno utiču na nivo holesterola u celini navodimo u tekstu koji sledi. 

 

Neka ishrana bude bazirana na posnom mesu, mleku sa malo masti, jogurtu, ribama, integralnim žitaricama, voću i povrću.

 

Mnogi orašasti plodovi su bogati monozasićenim mastima što utiče na smanjenje LDL holesterola, a tu spadaju, pre svega:

• Orasi i bademi. Paziti samo da se dnevno uzima tek nekoliko orah jer su dosta kalorični 
• Avokado 
• Voće i povrće sa vitaminom C – limun, kivi, paradajz… Vitamin C je antioksidantni vitamin koji uništava slobodne radikale koji čine LDL holesterol lošim.
• Jabuka i šargarepa sadrže dosta pektina koji snižava loš LDL, a povišava dobar HDL holesterol.
• Grejpfrut snižava nivo holesterola i smanjuje masne naslage na zidovima arterija. 
• Ovsene mekinje i pahuljice.
• Beli luk, nekoliko čenova dnevno.
• Mahunarke, pasulj, sočivo i soja. 
• Maslinovo ulje snižava loš LDL, a povišava dobar HDL holesterol. Za razliku od njega, suncokretovo, kukuruzno i sojino ulje snižavaju i dobar HDL holesterol.

Posebno treba biti obazriv sa zasićenim masnim kiselinama životinjskog porekla kao što su:

• punomasno mleko, 
• sir, 
• masnoće iz mesa (juneće i svinjsko meso, živinska kožica),
• jaja, 
• džigerica.

 

Životni stil

Osim ishrane postoji još nekoliko faktora koji određuju povećani rizik ka nastanku kardiovaskularnih oboljenja:

• Ukoliko niste fizički aktivni povećajte fizičku aktivnost

Redovana fizička aktivnost takođe pomaže u snižavanju holesterola i krvnog pritiska. 

 

• Ukoliko ste pristalica alkohola ograničiti unos alkohola na minimalne količine.

Česte i velike količine alkohola povećavaju trigliceride te povećaju rizik od srčanog udara. 

 

• Ukoliko ste pušač prestati sa pušenjem.

Ova štetna navika snižava vrednosti zdravog holesterola, što narušava kardiovaskularno zdravlje i potencijalno može da dovede do srčanih oboljenja.